- Код статьи
- S0869544X0022000-3-
- DOI
- 10.31857/S0869544X0022000-3
- Тип публикации
- Статья
- Статус публикации
- Опубликовано
- Авторы
- Том/ Выпуск
- Том / Номер 5
- Страницы
- 65-87
- Аннотация
Представители историографии бывших югославских республик традиционно принимают участие в непрекращающейся политической дискуссии по поводу того, каким путем должны развиваться государства – наследницы СФРЮ. Ссылаясь на свое глубокое понимание истории, служители Клио указывают определенные явления и временные отрезки, которые должны служить современному обществу идеальными моделями, заслуживающими воспроизведения в настоящем и будущем. Поэтому те или иные исторические деятели с их реальными и мнимыми чертами преподносятся образцами для подражания – провозвестниками всего прогрессивного в области политики и государственного строительства. В частности, глава сербской Народной радикальной партии Никола Пашич и председатель Хорватской (республиканской) крестьянской партии Степан Радич в трудах многих авторов предстают «отцами-основателями» либерально-демократической традиции в Сербии и Хорватии конца XIX – первых трех десятилетий XX в. Соответственно «реставрации» подлежит «золотая эпоха сербского парламентаризма» (1903–1914), прошедшая под знаком доминирования НРП, и виртуальная «Хорватская нейтральная крестьянская республика» – программа, позволившая ХРКП добиться консолидации хорватского народа в 1920-е годы. Статья посвящена выяснению того, насколько исторически достоверны навязываемые образы прошлого.
- Ключевые слова
- Сербия, Хорватия, Югославия, республика, парламентаризм, либеральная демократия, политика памяти, исторические мифы.
- Дата публикации
- 16.10.2022
- Год выхода
- 2022
- Всего подписок
- 6
- Всего просмотров
- 232
Библиография
- 1. Февр Л. Бои за историю. М.: Наука, 1991. 632 c.
- 2. Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М.: Индрик, 1998. 448 с.
- 3. Шемякин А.Л. Политические партии в независимой Сербии (1881–1914) // Человек на Балканах. Государство и его институты: гримасы политической модернизации (последняя четверть XIX – начало ХХ в.). СПб.: Алетейя, 2006. C. 199–214.
- 4. Шемякин А.Л. «Партия нового типа». Особенности сербского радикализма (конец XIX – начало ХХ века) // ГЛАС CDXX Српске академије наука и уметности, Одељење историјских наука. Књ 16. Београд, 2012. C. 319–334
- 5. Шемякин А.Л. Особенности политического процесса в независимой Сербии (1878–1918) глазами русских // Русские о Сербии и сербах. М.: Индрик, 2014. Т. II. Архивные свидетельства. С. 551–627.
- 6. Шемякин А.Л. Особенности политического процесса в независимой Сербии (1878–1903): между «национальным идеалом» и «гражданским обществом» // Человек на Балканах. Особенности «новой» южнославянской государственности: Болгария, Сербия, Черногория, Королевство СХС в 1878–1921 гг. М., 2016. С. 169–260.
- 7. Антонић С. Демократија // Срби 1903–1914. Историја идеја. Београд: Clio, 2015. С. 27–142.
- 8. Бешлин Б. Европски утицаји на српски либерализам у XIX веку. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2005. 944 c.
- 9. Димић Љ. Срби и Југославија. Београд, 1998. 191 с.
- 10. Димић Љ. Историја Српске државности. Књ. III. Србија у Југославији. Нови Сад, 2001. 472 с.
- 11. Димић Љ. Србија 1804–2004 (суочавање са прошлошћу) // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004: три виђења или позив на дијалог. Београд: Удружење за друштвену историју, 2005. 206 с.
- 12. Ђуровић С. Основне тенденције привредног развоја Југославије 1918–1941 // Југословенска држава 1918–1998. Београд, 1999.
- 13. Екмечић М. Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом веку (1492–1992). Друго, допуњено издање. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 617 с.
- 14. Зундхаусен Х. Историја Србије: од 19. до 21. века. Београд: Clio, 2008. 579 с.
- 15. Јовановић М., Радић Р. Криза историје: српска историографија и друштвени изазови краја 20. и почетка 21. века. Београд: Чигоja штампа, 2009. 264 p.
- 16. Ковић М. Либерализам // Срби 1903–1914. Историја идеја. Београд: Clio, 2015. C. 153-201.
- 17. Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији од 1903. до 1914. године. Друго издање. Београд: Службени лист СРЈ, 2008. 480 с.
- 18. Станковић Ђ. Сто говора Николе Пашића. Вештина говорништва државника. II. Београд: Рад, 2007. 397 с.
- 19. Стојановић Д. Србија и демократија 1903–1914: историјска студија о «златном добу српске демократије». Београд: Удружење за друштвену историју, 2003. 451 с.
- 20. Antić Lj. Nacionalna ideologija Jugoslavenstva kod Hrvata u Dvadesetom stoljeću // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 35–67.
- 21. Banac I. Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Zagreb: Durieux, 1995. 376 s.
- 22. Biondich M. Stjepan Radić, the Croat Peasant Party, and the Politics of Mass Mobilization, 1904–1928. University of Toronto Press Incorporated, 2000. 368 p.
- 23. Boban B. Stjepan Radić u Hrvatskoj politici XX stoljeća // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 145–159
- 24. Boban Lj. Kontroverze iz povijesti Jugoslavije: dokumentima i polemikom o temama iz novije povijesti Jugoslavije. Drugo uzdanje. Zagreb: Školska knjiga, 1989. 451 s.
- 25. Despot Z. Ono što je Radić govorio prije više od sto godina, to vrijedi i za nas danas // Večernji list. 7 rujna 2015 https://www.vecernji.hr/premium/ono-sto-je-radic-govorio-prije-vise-od-sto-godina-to-vrijedi-i-za-nas-danas-1023241 (обращение 20.05.2021)
- 26. Dimić Lj., Žutić N. Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918–1941. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar, 1992. 455 s.
- 27. Gligorijević B. Parlament i političke stranke u Jugoslaviji 1919–1929. Beograd: Institut za savremenu istoriju, 1979. 420 s.
- 28. Goldstein I. Hrvatska 1918-2008. Zagreb: Europapress holding, Novi liber, 2008. 931 s.
- 29. Grgić S. Radić nakon Radića: Stvaranje kulta heroja Stjepana Radića (1928–1934) // Časopis za suvremenu povijest. Zagreb, 2010. № 3. S. 723–747.
- 30. Horvat J. Politička povijest Hrvatske. 1918–1929. Zagreb, 1938. 453 s.
- 31. Horvat J. Politička povijest Hrvatske. II. Zagreb, 1990.
- 32. Kljaić S. Nikada više Jugoslavija. Intelektualci i hrvatsko nacionalno pitanje (1929.‒1945.). Zagreb, Hrvatski institut za povijest, 2017. 436 s.
- 33. Krizman B. Dva pisma T. Schlegela o razgovorima sa Stjepanom Radićem u zatvoru 1925. godine. // Časopis za suvremenu povijest. Zagreb, 1974. № 2. S. 125-138.
- 34. Leček S. Priča o uspjehu – strategija i metode političke borbe Hrvatske seljačke stranke (1918-1941) // 110 godina Hrvatske seljačke stranke. Zbornik radova (ur. Romana Horvat). Zagreb: Matica Hrvatska, 2015. S. 27–48.
- 35. Pavlović K.St. Vojislav Marinković i njegovo doba (1876-1935). Knjiga Prva. London, 1955. 114 s.
- 36. Petrić H. O braći Radić i počecima Hrvatske pučke seljačke stranke // 110 godina Hrvatske seljačke stranke. Zbornik radova (ur. Romana Horvat). Zagreb, 2015. S. 539-606.
- 37. Popović-Obradović О. Kakva ili kolika država. Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2008. 643 s.
- 38. Sirotković H. Radićev ustav neutralne seljačke Republike Hrvatske iz 1921. godine // Radovi. 32–33. Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest Filozofskog fakulteta. 1999–2000. S. 299–307.
- 39. Stančić N. Hrvatska nacionalna integracija u 19. i 20. stoljeću: ritmovi, ideologija, politika // Hrvatska politika u XX stoljeću. Zagreb: Matica Hrvatska, 2006. S. 9–34.
- 40. Stojanović D. Ulje na vodi: ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije. Beograd: Peščanik, 2010. 300 s.